О књизи: година / - Павлуша, који нам је рођен? Нису ми рекли „девојка...“ глас му је задрхтао, спустио је главу „али она је отишла“. Реци им да га донесу. Баш сам маштао да ти подарим сина, али ниси се узнемирио, зар не - Марина, чуј ме... Наша девојка више није жива... Врисак који је прснуо из њених груди био је толико снажан да се разлегао? читаво одељење, изазивајући дрхтање свих који су га чули. Био је то крик безнадежне мајчинске туге. А туга је била тако огромна да је било немогуће преживети а да се не изгуби разум…